Kada je u pitanju hrana koja je simbol kulinarskih uspeha, pizza preuzima titulu. Pizza je, pretpostavljamo, jedina hrana koja zauzima posebno mesto u gladnim srcima svih ljudi. Volimo je ne samo zato što je lako dostupna, već zato što predstavlja savršeni spoj topljenog sira, hrskave korice i delikatnih sastojaka. Ali, šta kod ovih delikatnih, preukusnih trouglova ima da se ne voli?
Pizza je simbol ultimativne hrane. Čini je kombinacija hrskave korice natopljene sosom i prekrivene čitavom planinom topljenog sira. I to sve bez dodataka mnoštva sastojaka koji se prilagođavaju svačijem ukusu i koji svi zajedno čine ultimativnu hranu poslatu na naše trpeze.
Međutim, dok uzimamo drugo parče ovog savršenstva, moramo se zapitati kako je nastala pizza i kako je prva napravljena pizza izgledala? Sada, kada i Vi razmišljate o tome, dopustite nam da Vas povedemo na put nastanka njenog savršenstva – pizze.
Pizza – istorijat nastanka
Istorija ljudske civilizacije prepuna je interesantnih jela, ali su samo pojedina uspela da zasluže veliko poštovanje od strane ljudi iz svih krajeva sveta. Povešćemo Vas na putovanje pizze iz rerni italijanskih kuvara do svetske popularnosti koju je stekla u moderno doba.
Ovu grešnu kreaciju zahvaljujemo Italijanima koji su nas upoznali sa savršenstvom svakog zalogaja pizze.
Međutim, ukoliko mislite da je pizza koju upravo jedete proizvod modernog doba, varate se. Istorija pizze vezuje se za period Neolita kada je predstavljala običan prazni hleb kome su se, u zavisnosti od regiona i kulture, dodavali različiti sastojci. Prvi zapis koji se vezuje za pizzu nastao je 997 godine posle Hrista u Italiji. U njemu se pizza opisuje kao parče hleba preliveno maslinovim uljem i začinjeno raznim biljkama. Nakon tog perioda pizza razvija svoj put kroz Rimsko, Grčko i Persijsko Carstvo. Prema podacima iz tog perioda, za pizzu su se smatrala testa okruglog oblika, ravna prekrivena različitim sastojcima.
Arheolozi su među iskopinama iz grada Pompeje pronašli dokaze o masovnoj proizvodnji pizze – od uličnih tezgi do restoranskih kuhinja u kojima su se pizze pravile.
Kasnije, u 16.veku, u mediteranskom gradu Napulju, nastala je moderna pizza. Pizza postaje popularna u Napulju gde je predstavljala ekonomično jelo koje se prodavalo na ulici natopljeno mašću, začinjeno biljkama i sirom. Zatim, u drugoj polovini 18.veka, paradajz postaje sastavni deo pizze, čime se otvaraju vrata za različita eksperimentisanja sa sastojcima. Iako je italijansko plemstvo smatralo paradajz za hranu siromašnih, inovativni recepti italijanskih kuvara uspeli su da im promene mišljenje.
Originalna pizza po kojoj se pravi današnja moderna nastala je u Napulju, 1889. godine od strane poznatog napuljskog kuvara Raffaele Esposito koji je napravio tri pizze za kralja i kraljicu Italije. On je dizajnirao pizzu margarita koja je postala zlatni standard za sve moderne pizze.
Šta je toliko specijalno kod tradicionalne italijanske pizze?
Ono šta se servira ostatku sveta kao pizza, dosta je drugačije od originalne italijanske pizze kakvu ćete dobiti u restoranu u Napulju. Najpopularnija napuljska pizza je margarita sa paradajzom, mocarela sirom, bazilikom I maslinovim uljem. Pored nje prepoznatljiva je pizza capricciosa sa šunkom, artičokama, crnim maslinama I belim pečurkama. Unikatna napuljska pizza je Quattro Stagioni koja se sastoji iz četiri dela sa različitim sastojcima, od kojih svaki predstavlja po jednu godišnju sezonu – proleće, leto, jesen i zima.
Međutim, dodaci poput piletine, ananasa, bifteka, sosa od paradajza i čak majoneza nikada nisu bili deo tradicionalne pizze već predstavljaju fuziju ukusa osmišljenih od strane modernog kulinarstva.
Pizza sastojci
Bez obzira da li poručujete Vašu pizzu subotom uveče ili volite da svratite do obližnjeg restorana i uživate u svakom zalogaju pizze uz čašu kvalitetnog vina, pizza je nutritivni izbor broj jedan.
Kora pizze
Osnovni sastojci kore pizze su brašno, ulje, so i voda. Ulje pomaže da se napravi mekana kora. Tradicionalno se koristi maslinovo ulje.
So podiže koru pizze i potrebna Vam je samo mrvica.
Rafinisano belo brašno je zaslužno za more vlakana, vitamina i minerala kojima pizza obiluje.
Pizza sos
Pizza bazirana na paradajz sosu sadrži antiksidante, vitamin A i C.
Sir
Sir je bogat kalcijumom. Najčešći sir korišćen za pripremu pizze je mocarela, ali se mogu koristiti i feta, čedar i koziji sir.
Povrće
Vrste pizze bogate povrćem su najbolji izbor. Od luka, preko brokolija, patlidžana, paradajza, crvenih paprika pa sve do pečuraka, škampi i morskih plodova, neograničen je izbor sastojaka koji se mogu koristiti prilikom pripreme pizze.
Kada ostavimo ukus po strani, pizza je i zdrava. U suštini ne može bolje od toga!
Interesantne činjenice o pizzi:
- Amerikaci u proseku pojedu oko 350 parčića pizze u sekundi
- Reč pizza u stvari znaći pita na italijanskom
- Prva zvanična pizzerija otvorena je 1830. godine u Napulju
- U Americi, godišnji prihod od pizze iznosi 28 biliona dolara
- Preko 3 biliona pizza se proda godišnje u Americi
- Preko 5 biliona pizza se proda godišnje u svetu
- Oktobar je zvaničan mesec pizze
- Iako je pizza nastala u Napulju, američki vojnici su je preneli iz Italije u Ameriku
- Finska pizza Berluskoni se pravi sa dimljenim mesom irvasa
- U Švedskoj se pizza pravi sa bananama i kari sosom
- Popularna pizza u Australiji se pravi sa mesom kengura i krokodila
- Najpopularniji sastojci za pizzu u Americi su ljute papričice, pečurke, kobasice, šunka i zelena paprika
- Japanska pizza Mayo Jinga sadrži kukuruz, krompir, pančetu i majonez
- Postoji matematička teorema nazvana po pizzi, koja se zove Pizza teorema zbog oblika trougla
- Pizza margarita je dobila ime po italijanskoj kraljici Margariti. U čast kraljičine posete Napulju, popularna pizzerija je napravila pizzu u bojama italijanske zastave – beloj, zelenoj i crvenoj
- Restoran na Aljasci, „Pizza Avion“, pizzu dostavlja do kupaca avionom
- U Kambodži, pojedini restorani u svom meniju imaju tzv. Srećnu pizzu, posutu marihuanom visokog kvaliteta
